Kako je sumski patuljak postao moj najbolji drug

Slike iz detinjstva coveku najtoplije zagriju dusu.
I ko bi rekao da je proslo vec toliko vremena otkad sam upoznala
slatkog sumskog patuljka sanjivih zelenih ociju, dugackih trepavica,
sa svojom drvenom prikolicom zakacenom kanapom, muzickom kasetom na prikolici, izvucene trake...

Patuljak je imao gumene cizme,
i koliko mi je bilo lepo s njim se druziti,
toliko sam mu i detinje zavidela na bajkovitoj kucici na kraju sume, ujutru okupanom kristalno cistom rosom,
a popodne zracima sunca kojima kao da je zao da zadju
i da ostave kucicu i proplanak da zarone u noc...

I zar je moguce da je proslo vec vise od dvadeset godina od proljetnog dana kada me je baka povela u sumu,
kad sm prvi put srela patuljka?

I kad pomislim da starimo, zao mi...
I kad pomislim da je patuljak odrastao i ne zivi vise u kucici na kraju sume, obuzme me neka tuga...
Al uspomena na nas prvi susret me ozari,
i i zar nisam presrecno dete, kad je patuljak i dan danas moj nabolji prijatelj!
Srecan ti rodendan, druze! Maja

http://i120.photobucket.com/albums/o183/libellulaart/sretanRodendanpatuljku.jpg

extra