Hobi Grafika


Želite li naučiti web grafiku, obradu slika, napraviti vaš prvi scrapbook foto album, uljepšati poeziju slikama, napraviti orginalne, samo svoje razglednice, čestitke, avatare?

Registrujte se i naučite Paint shop pro korak po korak, zagrebite i u vektorsko crtanje, Photoshop, CorelDraw, Gimp, Inkscape...

Pridružite nam se u mjesečnim igrama, grafičkim utakmicama, nedeljnim temama, igri Veliki diktator.
Nadamo se da ce te uživati u druženju sa nama!

Vaš Hobi grafika tim

poezija i proza....

Page 7 of 9 Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Next

View previous topic View next topic Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Fri 9 Nov - 2:27

Pesma ženi


Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.


J.DUCIC

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Fri 9 Nov - 2:28

Izmirenje


I kada te život bolno razočara,
I kada prestanu i želje, i snovi;
Ono što nam vrati jedna suza stara,
Vredi jedan život neznani i novi.

Pamti što je prošlo, s puno vere neme,
Kroz sve dane drugih stardanja i mena:
Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme
Kad se živi samo još od uspomena.

Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno -
Našto samo suze, našto boli samo?
I šta da ikad žali srce jadno,
Kada je sve naše, sve što osećamo!

J.Ducic

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Fri 9 Nov - 2:30

Lorelaj



Ja ne znam šta treba da znači
Ta tako tugujem,
O nekoj starinskoj priči
Jednako umujem.
Tu mirno protiče Rajna,
Hladno je, hvata se mrak!
Na vrhu brega igra
Poslednji sunčev zrak.
A na tom bregu se vidi
lepote devojke stas;
Ona sva u zlatu blista,
I zlatnu češlja vlas.
Sa zlatnim šeslja je češljem,
I peva još uz to,
A glas od pesme zvuči
Silno i čudesno.
Lađara u malom čunu
Njen divlji zanosni ton;
Na stene ne gleda dole,
Već gore gleda on.
I sad lađaru i čamcu
Ja mislim da je kraj:
A sve to sa svojom pesmom
Učini Lorelaj.


H.Heine

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Fri 9 Nov - 2:32

Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moras ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.
Kad dođes u bilo koji grad
Odakle bilo
Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina
Ili niotkud sasvim svejedno
Kod odeš od svoje kuće
Bilo kuda
Samo da što pre odeš
I dođes u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Kad god da dođeš
Doći ćeš vrlo kasno
Jer se dugo putuje
Dok dođe u tvoj zivot
I tu se zauvek zaustavi
Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
Odnekud iz Ruskog Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
Recimo Vera Pavladoljska
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne izgleda.
Kod dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Jer gradovi su uvek daleko
I u njih se dolazi iz daljine
A svako putovanje se oduži
Jer svi misle jedino o povratku
Mada povratka nema
A ko god odluči da putuje
Mora krenuti jednog dana
A kad god krene
Krenuće u ono doba
U koje uvek neko kreće od kuće
Obično u nedelju
Kad si i ti krenuo
A kad god je nedelja
Najčešće si u nekom drugom gradu
A u kojem god da budeš
Recimo u Valjevu
Biće to jedini grad
U kome si oduvek bio
I čim si čuo njeno ime
I pre nego što si je sreo
Oduvek si je znao
I voleo već vekovima.
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje
Tvojim i batom još nekoga
Ko s tobom putuje
I glas mu ide po vetru
U dan neobičan za to doba godine
Da ni sam nećeš biti siguran
Ni koji je to grad
Ni koji su tvoji koraci
Samo ćeš poznati onaj glas
Koji ne ide po vetru
Nego se javlja u tebi
U dan neobican za to doba godine
Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu
U koje si došao kao neznanac
Ne znajući nikoga
Ni grad ni Veru Pavladoljsku
Ni da se zavole najviše
Oni što se znaju najmanje.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Svet će postati uspomena na nju
I neće biti ni jednog mesta na zemlji
Gde te neće sačekivati
Ni ogledala u kojem je nećeš videti
Ni plave kose koja nije njena
Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha
Zapamtio je prostor
Gora i voda
Onakvu kakvu si je prvi put video
U bilo kojem gradu
Recimo u Valjevu
U Karađorđevoj ulici
Između Pošte i Suda
I evo nailazi ono doba godine
Ili tvoga života
Kad su sve žene ona
I nose njenu glavu
Ali ni jedna celu
A ona živi nepoznata među ljudima
Odmara se od tebe i od svog imena
Ali ma gde živela i ma ko bila
Znaćeš da je to ona
I da ne može biti niko drugi
Jer nikog drugog na tvom svetu nema.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Okružiće te deca kao svakog pridošlicu
I u celom gradu nećeš poznavati nikog
Jer su svi otišli
I s tim bi se nekako pomirio
Ali niko se ne vraća
Sve je gotovo a još nikoga nema
Niti ima čvrstih obećanja
Da ćemo se ponovo sresti
I to je ono što najviše zabrinjava
Pa ipak čovek nije manje nego voda
Pa voda ne umire
Niti je smrt nešto
Što se na svetu događa prvi put
I da živimo hiljade godina
Prošle bi kao jedna
Jer godine su tu da dođu i odu
Ali sve što je njino
Nije Vera Pavladoljska
Koja ti je dala što ni sama nije imala
I uvek bila pomalo u oblacima
I u njih se konacno preselila
Ali dok iko ikom čita ovu pesmu
Ona se rađa sve svilenijeg osmeha
I nema ništa sa grobljem i smrću.
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Sve će ti biti odnekud poznato
Kao poljubac već davan nekome
U grad ko zna koji
Kad dođes ko zna kad
I ko zna otkud
Ili Veljeg Dubokog ili niotkud
Sasvim svejedno
Sve će ti biti isto kao da nisi dolazio
I da uopšte ne postojiš
Jer proviđenje ne zuri
I ništa ne zaboravlja
I ne fali mu ni mašte ni ideja
Da sve poveže i ispuni
Kao što je pisano
Samo ti ne bi bio isti
I ništa ne bi bilo kao što jeste
Da je moglo biti kao što nije
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedan dolazak
I samo jedan susret
I svaki je prvi i jedini
I nikad pre ni posle nije se dogodio
I svi gradovi su jedan
Delovi jednog jedinoga grada
Grada nad gradovima
Grada koji si ti
Prema kome svi idu
Da se sretnu sa tobom
Dobro je što si došao
Da se u to uveriš
Baš u Valjevu
I sretneš Veru Pavladoljsku
I čim si je video
Oduvek si je voleo
I unapred oplakivao rastanak
Koji se zbio
Pre nego što si je sreo
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedna žena
I jedan jedini dan
I jedna pesma nad pesmama
I jedna jedina reč
I jedan grad u kome si je čuo
I jedna usta koja su je rekla
A po svemu kako su je izgovorila
Znao si da je izgovaraju prvi put
I da možeš mirno sklopiti oči
Jer si već umro i već vaskrsnuo
I ponovilo se ono što nikad nije bilo.


matija Beckovic

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Fri 9 Nov - 2:35

Santa Maria della salute



Oprosti, majko sveta, oprosti,
sto nasih gora pozalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blazenoj tebi podize dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagresi stvor:
Kajan ti ljubim preciste skute,
Santa Maria della Salute.
Zar nije lepse nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejuci svetsku lepotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepse vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?
Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve sto je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za cim sam cezn'o, cemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod zivu pakosti zute,
Santa Maria della Salute.
Trovala me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
stagod je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je dusi lomilo krilo,
te joj u jeku dusilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!
Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleci ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?
Ona me glednu. U dusu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, sto iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za cim god ceznu',
jade pa slade, cemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje zude,
-svu vecnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.
Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna vocka sto sad tek zre?
Oh, slatka vocko, tantalskog roda,
sto nisi meni sazrela pre?
Oprosti meni gresne zalute,
Santa Maria della Salute.
Dve u meni pobise sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustase mile,
vijugav mozak odrza vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.
Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od srece, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita stud,
gasnuse zvevde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i strasni sud. -
O, svetski slome, o strasni sude,
Santa Maria della Salute!
U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U dusi bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
za sto se mudracki mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.
Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi zelja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluskinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.
U nas je sve k'o u muza i zene,
samo sto nije briga i rad,
sve su miline, al' nezezene,
strast nam se blazi u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo cu biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria della Salute.
A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka veciti trag;
to se ne pise, to se ne poje,
samo sto dusom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.
A kad mi dodje da prsne glava
o mog zivota hridovit kraj,
najlepsi san mi postace java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz nistavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve ce se zelje tu da probude,
dusine zice sve da progude,
zadivicemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

Laza KOstic

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Sun 11 Nov - 22:09

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove,
Napisati na primer: "Noć je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".

Noćni vetar kruži nebom i peva.

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je, a katkada je i ona mene volela.
U noćima, kao ova, držao sam je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Volela me je, katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomične oči.

Ove noći mogu napisati najtužnije ljubavne stihove.
Pomisao da je nema. Osećaj da sam je izgubio.
Slušati beskrajnu noć, bez nje još beskrajniju.
I stih pada na dušu kao rosa na livadu.

Nije važno što je moja ljubav nije mogla zadržati.
Noć je zvezdana i ona nije uz mene.
I to je sve. U daljini neko peva. U daljini.
Moja je duša nespokojna što ju je izgubila.

Kao da je hoće približiti, moj pogled je ište.
Moje srce je ište, a ona nije uz mene.

Ista noć odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, zaista, ali kako sam je voleo.
Moj glas je tražio vetar da joj dodirne uho.

Drugome. Pripašće drugome. Kao pre mojih poljubaca.
Njen glas, njeno sjajno telo, njene beskrajne oči.
Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.

Jer ja sam je u noćima, kao ova, držao u svom naručju,
moja je duša nespokojna što ju je izgubila.

I ako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pišem


pablo neruda

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Sun 11 Nov - 22:10

NE BUDI DALEKO OD MENE

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu valovi.
Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casuu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vjede u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otici ces tako daleko
da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

Pablo Neruda

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by Orion on Sun 18 Nov - 23:11

Biti sretan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno


Herman Hese

Orion
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 357
Age : 38
Registration date : 2007-11-18

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Tue 20 Nov - 15:43

divno je sto se neko napokon setio hesea ..
jer je on divan....

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by Orion on Tue 20 Nov - 19:20

Spaliti zemlju

Istog časa kako si otišla
stihovi su prestali vrijediti
ne samo oni o tebi
nego općenito; svi
stihovi ljubavni stihovi politički
i stihovi o smrti

Koji su se na tebi grijali
koje sam mogao na tebi ispitati
s pogledom na tebe
idući u tvoju trošnu ložnicu
ispisani na tvojoj načetoj puti
potražiti ih u tvojim
gorućim usnama

I sad mi se postavlja pitanje:
što ostaje od poezije
kad se rastane od one
koja me na nju silila

Istog časa kad si otišla
pokušavao sam spasiti
pokušavao sam ispraviti
pokušavao zalijepiti
ali udarci udarci…
kroz koje najprije voda
pa niska večer
pa »trava prerasla«
i na koncu
zvučni znak
zračni znak očajanja

To sve sabrati
i spaliti za sobom
na prijevaru
na izdaju
pokorenu zemlju ljubavnika


Arsen Dedić

Orion
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 357
Age : 38
Registration date : 2007-11-18

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Thu 22 Nov - 2:47

Igra počinje sa smehom, a završava plačem ili gluvim i nemirnim kajanjem, i žaljenjem, što je gore od plača.I to važi za svaku igru.




Čovek, da ne bi stao i klonuo, vara sam sebe, zatrpava nedovršene zadatke novima, koje takođe neće dovršiti, i u novim pothvatima i novim naporima traži nove snage i više hrabrosti. Tako čovek potkrada sam sebe i s vremenom postaje sve veći i beznadniji dužnik prema sebi i svemu oko sebe.

Ivo Andrić

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Thu 22 Nov - 2:50

Ljiljana Habjanovic-Djurovic: Paunovo pero

-Patnja moze imati razlicita imena, ali uvek isto lice.

-Budimo realni, zahtevajmo nemoguce.

-A pomesane suze vezuju jace nego pomesana radost.

-Muskarac i zena mogu biti ravnoprvni samo u bolu. I u stvaralastvu, jer se ne moze stvarati bez bola.

-Majke su dusmani dece koja rastu. Da bi odrasla, devojka mora ubiti svoju majku.

-Ljubavnica je najneslobodnija zena na svetu.

-(je)svaka zvanicna religija protiv Boga, jer ljudima oduzima slobodu vere.

-Nije dovoljno biti nezavisan! Treba biti slobodan.

-Uspeh ne promeni samo one koje ne iznenadi.

-A sebe covek ne voli srcem i krvlju nego glavom.

-Covek zaista dobija ono sto zeli. Samo sto, zaslepljen blestavim, ocaravajucim licem svoje zelje, ne vidi njeno mutno i zgrceno nalicje. A ono postoji, i sudbina bira kada ce ga pokazati svetu.

-Samodopadljivost je najveci neprijatelj uspeha.

-onaj ko nema buducnosti mora i proslost da odbaci da bi umro spokojno.

-…svaka (je) raskrsnica isto sto i pocetak puta.

-Postoji samo jedna nacija, nacija covecanstva. Postoji samo jedan jezik, jezik srca. Postoji samo jedna religija, religija ljubavi. I postoji samo jedan Bog, a On je sveprisutan.

-postovati samo svoju veru (je) isto kao postovati samo svoju majku.

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Thu 22 Nov - 2:51

=Milorad Pavic: Hazarski recnik

-na dnu svakog sna lezi Bog.

-Rdjav silazak moze da ponisti srecan uspon na planinu.

-i Bog se povukao da napravi mesta svetu.

-jedino albatrosi svuda na svetu govore istim jezikom.

-Jedan je od sigurnih puteva u pravu buducnost (jer ima i lazne buducnosti) ici u pravcu u kojem raste tvoj strah.

-Jedna casa je dosta, dve su malo!

-Postupci u covecijem zivotu su poput jela, a misli i osecanja kao zacini. Nece dobro proci onaj ko posoli tresnju ili sircetom zalije kolac

-1) smrt je prezimenjak snu, samo to prezime nije nam poznato

2) san je svakodnevni kraj zivota, mala vezba smrti, koja mu je sestra, ali svaki brat nije podjednako blizak sestri.

-Hijerarhija smrti u stvari je ono jedino sto omogucuje sistem dodira izmedju razlicitih ravni stvarnosti.

-…vreme je samo onaj deo vecnosti koji kasni.

-Prava rec je uvek kao jabuka sa zmijom oko stabla, s korenom u zemlji i krosnjom u nebu.

-…u istini se moze naci samo ono sto se u nju stavilo.

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Thu 22 Nov - 2:53

ne zivimo mi zivot, kao sto u svojoj slepoj egocentricnosti mislimo, nego zivot upotrebljava nas, upravlja nama, i odbacuje nas kad vise ne mozemo da posluzimo njegovim nama nepoznatim ciljevima.

-I ja sam jedan od onih koji celog svog veka, od prvog pokreta u majcinoj utrobi do poslednjeg predsmrtnog trzaja – traze izlaz.

-Nije glavno ko zivi, koliko zivi, pa cak ni kako zivi. Vazan je jedino zivot sam, a ne pita se kakav, u kom obliku, ni pod kojim imenom. To pitamo samo mi pojedinci.



i.andric

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Thu 22 Nov - 2:54

da li je neko mozda citao pavicevu novu knjigu "Drugo telo"??

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by gvaihir on Thu 22 Nov - 22:24

super pozadina

gvaihir
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 30
Age : 37
Registration date : 2007-10-30

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by hobigrafikana on Fri 7 Dec - 3:05

stojan simic krpica

***


Mogu
i
bez
hljeba
i
bez
vode,
ali
ne mogu
bez
ljubavi
i
bez
slobode.

hobigrafikana
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 18
Age : 27
Lokacija : beograd
Registration date : 2007-12-07

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by spectar on Fri 7 Dec - 9:35

Levo srce

Izmedju dva uporednika dok provirujem glavu
Izmedju dve ziske u slepoocnicama
U pauzama dok radnici piju cadjavo mleko
I prasnjavi maslacak lepi se za plucna krila
Dok crpim med iz jezika i sipam u tvoje usi
Izmedju dva daleka poredjena
Volim te

Brodovi se ljuljaju kao poljupci
I sloj vazduha se na lepe senke cepa
U masineriji noci
Moje srce je slicno kompresoru
Naklonjeno svemu sto nema veze samnom
Dok pokusavam nestati u poljupcu
Volim te

Rudnici kamene soli u mom srcu
Zora lomi sudje od porcelana
Kada si samnom znam da si na drugom mestu
Postacu prasina ako volis prasinu
Ti koja me tudjim imenom zoves
Volim te

Dolazi prolece i jednu pravu damu
Niko ne moze zamisliti bez pudlice
Stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
Ja neznam put-krijem se u tvojoj senci
Ja sam tvoja senka i noc je moje carstvo
Svet me izgubi ali ti me dobi
Volim te

Sto vide slepi ne vide zaljubljeni
Pokvareni andjele o sneze u avgustu
Moje su ruke ostale oko tebe kao obruc
Ljubomoran na vazdusni pritisak i vodu
Ljubavnu vodu dok se kupas
Odavno vec svojim ocima ne verujem
Volim te

M. Beckovic

spectar
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 628
Age : 41
Lokacija : U svom svetu
Registration date : 2007-11-29

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by spectar on Mon 10 Dec - 9:54

OVE NOCI

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

P. Neruda

spectar
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 628
Age : 41
Lokacija : U svom svetu
Registration date : 2007-11-29

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by obican_covek on Tue 11 Dec - 1:51

Изанђале цокуле



Некада, сестра моја и ја,
још пре небића,
бејасмо у мислима ткане,
од коже која упија сунце,
и цвећа које заливаху сузе.

Прво нас је носила нада,
што нас ствараше кроз
напаћене руке,
но искреност набораног лица,
победише живота муке!

Невесте нас, тада,
продаше сузице гладне дечице,
за прегршт људских јада,
мада, цену немамо.

Нежне, упиле смо отиске бремена
проходећи долину плача,
заборављене тајнице времена.

Походиле смо састанке љубави, чиле,
рођења веснице биле смо миле,
болесника служебнице, добре виле,
весеља радоснице срећу смо сниле,
ратарских прегнућа од блата гљиле.

Примале смо сузе погребног хода,
квашене тајном небеског свода.
једном смо поруменеле,
јер су очи самртника нашу тајну
откриле и са собом однеле.

Изношене девственице остале смо седе,
лишене љубави постале смо бледе,
и нас баке старе, бацише,
у распадљивост вратише,
тајну нашу не схватише.

Сада, продају скупо,
слику понизности наше гледају глупо,
мада смо бесцене а врло јефтине заводнице,
што за љубав продајемо
тајну наше истине.

изВан обичног искуства човека

obican_covek
1. stepen
1. stepen

Male
Number of posts : 280
Age : 43
Registration date : 2007-10-23

Back to top Go down

Stolica

Post by obican_covek on Sun 16 Dec - 18:14

Столица

Умор лутајућих брегова
Дао је облик свој
Телу њеном сањивом

Вечно је на ногама

Како би се радо
Сјурила низ степенице
Или заиграла
На месечнини темена
Или просто села
Села на туђе облине умора
Да се одмори

Васко Попа (1922 - 1990)

obican_covek
1. stepen
1. stepen

Male
Number of posts : 280
Age : 43
Registration date : 2007-10-23

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by Osnivac foruma on Fri 21 Dec - 14:30

Tose Proeski
Igra bez granica

Da se bar mogu probuditi u svijetu ljubavi
bez starih drugova i ovih nakaza sto su me stalno pratili
da te bar mogu poljubiti bez losih sjecanja na hladna proljeca
bez slike stradanja sto se bas na nas zalijepe.


Jer moj je zivot igra bez granica
umorna prica, trganje stranica
na kojim nista ne pise.

Jer moj je zivot vjecito padanje
kad zbrojim poraze nista ne ostane
jos samo jos vucem navike
i sve na tome ostane.

Da te bar mogu probuditi, kavu ti skuhati, u krevet donjeti
pa te poljubiti, al' toga nema i ne postoji
da se bar mogu zaljubiti u malu seljanku na nekom proplanku
gore u svemiru tako da dolje ne vidim.

Osnivac foruma
PSP umetnik
PSP umetnik

Female
Number of posts : 10319
Age : 38
Registration date : 2006-08-29

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by spectar on Fri 21 Dec - 21:36

Godine prolaze

Medju pogledima
koji su do ruba puni poruge i zime
nismo znali sacuvati
malu skrinju
s nasim rukovanjem,
nismo se trazili
pokraj predmeta
sto postaju zli, ubojiti i opasni
i mrze nase tijelo,
zastali smo
da beznadne
i tako sumorne slike
objesimo na zidove
sto izdaju
sudbinu ove bezimene price,
dok vrijeme ljusti naslagu uspomena
i gradi maglu,
i gradi saonice,
kada je snijeg odavno zaboravljen,
i kada lavine donose nove brodove,
a onih starih
ima vec previse
da bismo na svima mogli ploviti.


Irena Vrkljan

spectar
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 628
Age : 41
Lokacija : U svom svetu
Registration date : 2007-11-29

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by Zvezdana on Sun 30 Dec - 1:31



Ljubav je kao snaga: ako je vise trošiš, više ćeš je i imati.
Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja, već bi se pretvorile u vetar.
Kad bi potoci ovako umeli da vole, kao ja, već bi postali okeani.
Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, već bi postali beskonačni.
Kad bi vreme ovako umelo da voli, kao ja, već bi se pretvorili u večnost.
Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, već davno bila bi zvezda.

miroslav antić

Zvezdana
Zvezdani putnik
Zvezdani putnik

Female
Number of posts : 2545
Age : 54
Lokacija : Medj` zvezdama
Raspolozenje : ja bih da pevam jos malo jer je zivot samo jedan i do njega mi je stalo meni je vredan
Registration date : 2006-11-15

http://blogoye.org/SnoWhite/

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by spectar on Wed 6 Feb - 15:14

Pesma o povratku

Znam: neću se nikad vratiti.
Ne znam ni gde bih,
ne znam ni kuda.
Daleko nadamnom, obasjan nečim,
srebrom oivičen oblak krivuda.
Jedna je stvar na kratko svratiti;
usniti odjek poznatih reči;
upiti šapat večeri blage
što se prosipa duž aleja;
na tren baciti pogled da luta
kroz neke osobe znane i drage,
pa onda dalje duž prašnog puta,
dalje, duž pruge,
dunavskog keja…
Zaleđen pogled vraća mi svu
surovost jave…
Jesam li kleta?
Još ne znam da l' mi je kuća tu,
il' ovde negde, preko p'o sveta…
Svaki dan ponešto novo sine
a ja mrem hiljadu malih smrti.
Ustajem, padam,
kopam visine
od kojih mi se u glavi vrti.
Kad hoćeš da te obmane varka
sedneš na vrtešku dva tri kruga;
ipak, ne živi se sred luna parka.
Živeti život –
to je stvar druga.
Nošena vetrom, od snova sva sam.
Pitam se, ko sam?
Pitam se, šta sam?
Pitam se, ko li je izrek'o reči –
ko je to slagao da vreme leči?
Prosuta nada u beskraj briše,
izmiče, beži,
a nema nove…
U uglu oka dosadne kiše.
Imam još samo nezgasle snove…
Znam: neću se nikad vratiti.
Nemam ni gde,
nemam ni kuda.
Ipak, magličast san me zove,
opija, mami me kojekuda…
U meni drema čežnjivom ćutnjom
osmeh beogradskog aprila,
pogled ukraden
neveštom slutnjom
uz žamor turskih karanfila.
I niko ne zna niti će znati
ona bulevarska jutra rana
čije još tajne,
tužne i sjajne,
čuvaju krošnje nekih platana.
U dahu osećam miris prašine
dok letnje sunce ulicom peče;
san se kotrlja niz vrele šine
u neko daleko,
setno veče,
u ruku što topao osmeh pruža
kroz neke male,
sitne radosti.
Miris dunja
i miris ruža…
Jeli to san il' senka mladosti?
Misao mi se Dunavom plavi.
Sunčevo crveno zlato se prosu.
Maslačci plešu u modroj travi
dok duge senke rađaju rosu.
Začujem cvrčke, ugledam svica –
da, to noć već navlači halje…
Pozdravljam ulice, poznata lica.
Nešto u meni
tera me dalje…
Zenicom milujem obrise grada.
Sivilo sluti jesen sve više…
Otvaram kapke ali ni tada
ne dam da jesen,
ne dam da zima,
ne dam da vetrovi,
ne dam da kiše
ubiju sve to što još imam.
Nošena vetrom, od snova sva sam.
Pitam se, ko sam?
Pitam se, šta sam?
Snovi su snovi, to znam, samo,
i snovi imaju lice i boje…
I tačno je: ja nemam ništa tamo
al' opet, nekako, sve je to moje.
Nadamnom posrebren oblak vrluda.
Lomim u sebi:
da li ga pratiti? Ne znam ni gde bih,
ne znam ni kuda.
Znam samo: neću se nikad vratiti.

Dragana Konstantinović

spectar
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 628
Age : 41
Lokacija : U svom svetu
Registration date : 2007-11-29

Back to top Go down

Re: poezija i proza....

Post by Sponsored content Today at 20:38


Sponsored content


Back to top Go down

Page 7 of 9 Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Next

View previous topic View next topic Back to top

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum