Hobi Grafika


Želite li naučiti web grafiku, obradu slika, napraviti vaš prvi scrapbook foto album, uljepšati poeziju slikama, napraviti orginalne, samo svoje razglednice, čestitke, avatare?

Registrujte se i naučite Paint shop pro korak po korak, zagrebite i u vektorsko crtanje, Photoshop, CorelDraw, Gimp, Inkscape...

Pridružite nam se u mjesečnim igrama, grafičkim utakmicama, nedeljnim temama, igri Veliki diktator.
Nadamo se da ce te uživati u druženju sa nama!

Vaš Hobi grafika tim

iz duše...

Page 1 of 2 1, 2  Next

View previous topic View next topic Go down

iz duše...

Post by jacy on Wed 23 May - 9:02

Ako poželiš...

biti mi prijatelj

dočekat ću te raširenih ruku,

povrijediti me

zatvorit ću ti prozor,

ali ne i vrata,

razveseliti me

osmijehom ću ti uzvratiti,

utješiti me

vjeru u ljude obnoviti...

Samo ako poželiš...

jacy
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 610
Age : 57
Registration date : 2007-02-08

http://www.dolls-glasspainting-jewelry.de.tl

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by jacy on Fri 25 May - 8:19

Da sam znala biti...

mudrija,

pametnija,

snalažljivija,

suosjećajnija,

strpljivija,

blaža,

ljubaznija,

bolja...

bila bih - da sam znala.


Pošto nisam

ne mogu se kajati,

truditi se ne ponavljati,

jer znam da mogu samo sebe mijenjati...

jacy
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 610
Age : 57
Registration date : 2007-02-08

http://www.dolls-glasspainting-jewelry.de.tl

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by jacy on Fri 13 Jul - 8:54


jacy
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 610
Age : 57
Registration date : 2007-02-08

http://www.dolls-glasspainting-jewelry.de.tl

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by jacy on Sun 29 Jul - 21:40

na svojoj strani kreveta,

u mislima...

Leptirići u glavi ne daju mi spavati...


Noć,

tišina.

Nemirna sam,

tražim zaborav,

smirenje...

Ali ništa...



On spava...

Polako mu se približavam,

ne želeći ga probuditi.

Ne želim riječi, zagrljaje, nježnosti...


Trebam njegov mir,

kucanje srca...


Prislanjam glavu uz njegova topla leđa,

osluškujem njegovu unutrašnjost...


Tako tiho diše...

Tonem u san,

kraj njega, s njim...


I nisam više sama...

jacy
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 610
Age : 57
Registration date : 2007-02-08

http://www.dolls-glasspainting-jewelry.de.tl

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by jacy on Wed 22 Aug - 9:58

Ma danas već od jutra na mene su navalili s borama. Te bore sim, te bore tam...Na televiziji smješkaju mi se neke curice i reklamiraju kreme protiv bora, u sandučiću propagandni letak- krema protiv bora, prolazim gradom- plakati s kojih mi se smiješe mlađahne i reklamiraju kreme opet protiv bora.Reko bi čovjek, bore na sve strane...Sad sam došla kući, umorna, natečenih nogu i otišla sam pred ogledalo da pogledam ja te svoje bore...

Gledam se, gledam i imam što i vidjeti...Tu nasred čela jedna-zabrinuša, oko očiju smjehuljice, ali i plačljivice, oko usana tugaljivice, na bradi durilica...Vidiš, vidiš kolko ih imam!!! Kako to da ih prije nisam primjetila? Mora da sam imala previše posla...Da mi nisu bore toliko izreklamirali, ja se ne bih ni sjetila pogledati...A onda su moje misli otišle drugim putem...Kad su se sve te bore i borice došetale potajno na moje lice? Mora da su se pripremale još od djetinjstva, jer kako ne biti žalosna- čuvala sam brata, a on je pao naveliku staklenu vazu i porezao glavu, rekla sam mu da ne ide na prozor, on je i opao van na dvorište, usred noći sam se probudila i vrištala koliko me uho strašno boljelo, sreća kad mi se ispunila koja želja, brige zbog djece, ne spavam dok ne čujem da otključavaju vrata stana, strah da li će muževa operacija dobro proći, teška trudnoća i porodi, moja nepokretnost i strah da li ću ikad više hodat... i još toliko toga u 48 godina...

Imam bore,nemreš vjerovat!!!

I baš ih sve od reda volim i poštujem, jer sam s njima došla do ovih godina...Kome se ne sviđaju, nek ih i ne gledaju...Danas se priprema sigurno još jedna smjehuljica, jer sam baš dobre volje...

Da i otkud ono- sijedi muškarci su šarmantni, a žene stare?

Ma sve vas volim sa svim svojim borama...

jacy
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 610
Age : 57
Registration date : 2007-02-08

http://www.dolls-glasspainting-jewelry.de.tl

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by ida0407 on Tue 11 Sep - 20:59

Nije iz moje duse napisano, ali zasigurno je dio duse svakog sarajlije Wink


RAJVOSA

Kada sam prije trideset i kusur godina isao od Bascarsije do Marindvora, ni sanjao nisam da ce Sarajevo biti mjesto svih mojih nesporazuma, da cu svih tih trideset i kusur godina biti u stalnom sukobu i grad sa mnom i ja sa gradom, jer Sarajevo ti je prijatelju k'o plaha i nezasita zenska, sto joj vise dajes ona vise trazi.

Kad mi se grlo osusi stanem pored Begove dzamije, napijem se hladne vode i onako tiho s noge na nogu nestanem niz Sarace, nestanem k'o sto su nestali mnogi putnici namjernici od Baseskije do Latasa i mnogi znani i neznani koji skoncase po brojnim grebljima sarajevskim. Eto i ja odlucih da budem jedan od njih. Odlucih u ovom gradu u kojem je sve u sukobu a sve se slaze.

Kad u podne cujes mujezina sa jedne od brojnijeh sarajevskih dzamija, u isto vrijeme cujes i zvona sa Katedrale i zvona sa Stare pravoslavne crkve. Ako bolje oslusnes, cujes i zveket para iz obliznjih ducana. Broje pare sarajevski trgovci: "Tri meni, jedan tebi, jedan njemu, a drzavi jok. Cetiri meni, jedan tebi, jedan njemu, a drzavi jok". Tako punih cetiristotine i pedeset godina. Neka brate i treba tako.

A kad se ja zazelim promjene, odem jal' lijevo prema Bistriku, jal' desno prema Sedreniku. Stojim pored stare bistričke stanice a dusa mi u grlu, ne od umora i brda, nego od neke cudne jeze koja mi nadire iz drobine, ama sta je? Podamnom je grad. To je pravi grad. To je moj grad. I evo vec punih trideset i kusur godina razmisljam: Koji je to grad u kojem nema sukoba? Koji je to grad kojeg volim vise od Sarajeva? Ima samo jedan grad. Taj grad je Rajvosa. Samo u Rajvosa sjedis u Vatrogasnom drustvu na Bistriku, sjedis sa poznatim sarajevskim lopinama. Prica jedan kako je neke davne jal' seset druge, jal' seset trece godine jedan od Pasine raje, poznati sarajevski dzeparos, izbunario jednog Svabu nasred carsije. Izvuk'o mu novcanik pa mu ga jope vratio, pa mu ga jope izvuk'o pa mu ga jope vratio, pa mu ga jope izvuk'o. Neka, mater mu debelguzu, kad ne osjeca. Onda otis'o na Slatko cose, istres'o novcanik pred noge i svu lovu udjelio nekoj sirotinji. Gledala murija pa mu oprostila, jer samo u Rajvosa nema sukoba. Tamo se i murija i lopovi slazu. Samo u Rajvosa vazi ona nasa stara bosanska: "Samo posteno, pa ko koga prevari".

Josip Pejakovic

ida0407
1. stepen
1. stepen

Female
Number of posts : 109
Age : 34
Registration date : 2007-09-08

http://ida0407.blogger.ba

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by jacy on Wed 26 Sep - 8:43


jacy
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 610
Age : 57
Registration date : 2007-02-08

http://www.dolls-glasspainting-jewelry.de.tl

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by Angel on Wed 26 Sep - 12:28

wow, fenomenalno Jacy!

Angel
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 2768
Age : 29
Lokacija : Pula
Posao/dokolice : Zaposlena....
Registration date : 2007-06-18

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by MarimJa on Wed 26 Sep - 22:31


MarimJa
Novajlija
Novajlija

Number of posts : 17
Registration date : 2007-02-26

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by jacy on Mon 22 Oct - 15:28

prije 31 godinu...




Jutro je. Imam 17 i pol godina, radim preko Omladinskog servisa u jednoj tvornici kroz ljetne praznike.

Pola deset je, čuje se sirena koja označava početak gableca. Ustajem, još uvijek malo pospana, a Sonja mi kaže:

- Sad ćeš se ti razbuditi. Nazvat ću mog prijatelja, da s njim malo pričaš.

- Ma što ću s njim pričati, kad ga nisam nikad vidjela!- gledam je u čudu.

-Imam osjećaj da bi se vas dvoje dobro slagali.

I, stvarno, ona je okretala brojeve, a ja sam ju samo gledala.

-Ovdje Sonja. Kak si mi?... Imam ovdje jednu prijateljicu, evo ti je malo - i gurne mi slušalicu u ruke.

-Dobro jutro. Ovdje ...- kažem ja.

-Dobro jutro. Ovdje...- kaže on.

Kakav glas...Noge nisam osjećala, a slušalica mi je drhtala u ruci. Ne sjećam se našeg razgovora, ali u jednom momentu je došla misao - ili će ovo biti moj muž ili ni jedan. Stresla sam se- otkuda mi ova misao? Rekao je da bi volio da se vidimo, i ja sam sva sretna pristala. Odložila sam slušalicu, i vidjela Sonjin začuđen pogled.

-Što ti je? Tako si crvena u licu.

- Sonja moja, on je taj. On je moj za cijeli život.

- Ti nisi normalna! Nisi ga ni vidjela, a planiraš s njim cijeli život! Balavica! Cijeli život je pred tobom!!!

Moja duša je znala...

Došao je i dan našega susreta. Visok, vitak, crn, poduže kovrćave crne kose. Pružio mi je ruku, predstavio se i ja sam nestala...

prije 30 godina...



Stavljam ti ovaj prsten kao simbol moje ljubavi, voljet ću te i poštovati u sve dane života moga.

ujutro...
Sretna nam 30 godišnjica, ljubavi moja...

jacy
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 610
Age : 57
Registration date : 2007-02-08

http://www.dolls-glasspainting-jewelry.de.tl

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by Lili on Tue 23 Oct - 17:47

Jacy,divna prica!Naterali mi je suze na oci!
Imam i ja jednu ali radnja je zaposela pre 13 godina...ispricacu je drugom prilikom.Sad zelim da jos malo uzivam u ovom osecanju sto mi je izazvala tvoja prica.Pozdrav

Lili
2. Stepen
2. Stepen

Female
Number of posts : 126
Age : 47
Registration date : 2007-09-27

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by jacy on Wed 24 Oct - 9:25

Hvala, Lili. hug

jacy
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 610
Age : 57
Registration date : 2007-02-08

http://www.dolls-glasspainting-jewelry.de.tl

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by amorfia on Wed 28 Nov - 12:01

Hej Jacy! nabaci Nisam znala da pišeš...pa gdje je kraj tvojim talentima? napokon sam nabalila PSP pa me evo ovdje, vrijeme je da ga naučim i koristiti :ma:

amorfia
2. Stepen
2. Stepen

Female
Number of posts : 444
Age : 35
Lokacija : Zaprešić
Registration date : 2007-11-28

http://www.bpled.com/

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by Itančica on Tue 1 Apr - 19:28

Ne želim nikad da ti kažem da te volim ...onog trenutka kada uđeš u stan, zatvoriš vrata za sobom i poželiš da vodiš ljubav samnom...da vodiš ljubav, da, jer...vremenom shvatam da nije sex ono što me čini srećnom, već blizina tela, osećaj sigurnosti...zagrljaj u kome se gubim, postajem nevidljiva...to je bolje od bilo kakvog orgazma...extaze...taj osećaj da nekome pripadaš...a u tom pripadanju nema posesivnosti...već samo sloboda...e, u trenutku kada poželiš da vodimo ljubav želim da osetim slobodu...to je ono što mi treba...sloboda da otkrivam novo i nepoznato...pa i zabranjeno...da pređem sve margine...ali ipak da ostanem u svom svetu, u maloj sobici u potkrovlju, sa krovnim prozorima koji su bolji od običnih prozora, jer kroz njih vidiš samo nebo sa bezbroj mogućnosti...
Ne želim nikad da ti kažem da te volim...jer se plašim da ćeš mi poverovati i onda ništa neće biti kao pre..onda nestaju iznenađenja i pažnja i dolazi monotonija...svaki dan je isti i svodi se na sumnju i nepoverenje...i nikada neću razumeti zašto je to tako...sve do momenta priznanja ljubavi niko u nju ne sumnja...ali čim su sve karte na stolu...
Ne želim nikad da ti kažem da te volim...a samo zbog toga ne mogu da spavam...čak ni tanjir više nije pun ...a čaša je odavno poluprazna......hoće li ovo ikada prestati...
Sve je besmisleno...vezujem se za tebe ali ne želim to da priznam...plašim se da ce se sa priznanjem roditi želja za sigurnošću i mirom...a sada je to nemoguće... odlazim pre nego sagradim sebi taj sigurni kutak...pre nego poželim nešto tvoje..tebe...

Itančica
1. stepen
1. stepen

Female
Number of posts : 86
Age : 32
Lokacija : Podgorica
Registration date : 2008-03-09

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by Nirvana on Mon 28 Apr - 17:01

KRST SPASA

,,U početku stvori Bog nebo i zemlju. A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom: i duh Božji dizaše se nad vodom’’, kaže Prva knjiga Mojsijeva. Ja sam, pak, zastupala drugo mišljenje. Podržavala sam teoriju velike evolucije, gde je sve nastalo samo od sebe, jer je ruka prirode tako želela.
Iako sam poštovala ljudsko opredeljenje za religiozna ubeđenja, lično nisam verovala u Boga. Zapravo, smatrala sam to gubljenjem vremena, jer nikada nisam osetila ruku Njegovu na svom obrazu. Mislila sam da sam prepuštena samoj sebi i da niko drugi ne motri na mene.
Oca Stracimira sam upoznala na jednoj od hrišćanskih slava (mislim da je bio u pitanju praznik Svete Petke) gde sam se zatekla sasvim slučajno i ne svojom voljom. Sedeo je za stolom pored mene i jeo obimno parče svinjskog bifteka. Vešto sam napunila svoj tanjir raznovrsnim povrćem i započela konverzaciju sa njim.
- Oče, zašto Vi verujete u Boga?
Spustio je escajg pored tanjira i zagledao se u moje oči. Činilo se da nije bio iznenađen pitanjem; štaviše- delovao je kao neko ko svakoga dana daje odgovore na milion ovakvih i sličnih pitanja. Posegao je rukom i pomilovao me po kosi.
-Dete moje... -počeo je- Vera je dar koji se ne stiče rođenjem, već životnim iskustvom. I, ne veruje svako.
-Da li to znači da ni Vi niste oduvek verovali?- bila sam znatiželjna.
Veselo se nasmejao mom pitanju.
-Potrebno je da se desi velika stvar, kako bi poljuljala čovekov stav i usmerila ga ka gornjem putu. Znaj da nikada nećeš početi da veruješ, ukoliko ne osetiš Njegovu ruku na sebi, a to već nije do tebe. - rekao je, a potom se vratio svom bifteku.
Dugo sam razmišljala o ocu Stracimiru i njegovim rečima. Bile su duboke i krile su u sebi dosta toga. Primetila sam da nikada ne daje direktne odgovore na postavljena pitanja, već tera čoveka da se duboko zamisli nad izrečenim. To me je podsetilo na legendarne hipogrife. Pitala sam se, šta li se njemu desilo, pa se okrenuo Bogu i crkvenom životu? Osmotrila sam ga pažljivo: bio je tipičan sveštenik, sa dugom bradom, u mantiji i... Pogled mi je pao na njegova nedra. Tamo je visilo nešto nalik krstu. Ustvari, nisam znala šta je to bilo, te sam se zagledala u predmet. Da, bio je to krst, ali mu je nedostajao levi krak- kao da je bio oskrnavljen, s tim što je bio potpuno ravnomerno uklonjen. Nisam želela da postavljam više pitanja.
-Deco moja, moram da vas napustim. Počinak zove. Spavajte i vi, kako biste odmorni i spokojni kročili sutra pred Boga. Blagosloveni bili!- rekao je otac Stracimir nakon nekoliko minuta, ustavši i krenuvši ka vratima.
Moja radoznalost mi nije davala mira. Krenula sam za ocem, pod izgovorom da idem da mu pridržim mantil dok se oblači.
-Radi kako sam ti rekao, dete moje. Nemoj siliti sebe da veruješ u nešto što ti nikada nije dalo dokaz svog postojanja. Veruj u ono što vidiš, a ne u ono što neko pokušava da ti nametne. Čvrsto verujem, a nikada nisam bio sigurniji, da će se tebi, kao i meni, ukazati Njegova moć.- rekao mi je dok se oblačio.
-Oče, šta Vam je to oko vrata?- hitro sam pitala.
Nasmešio se, zastao, i polako uzeo privezak u ruku. Stegao ga je u šaci i zamlatarao njime.
-On mi je spasao život.- rekao je- Za tri dana će biti tačno pedeset godina od tog (ne)milog događaja. Našao sam se usred velike oluje, najgore do tada. Nikada nisam, za vreme svog života, video veće nevreme. Izgledalo je kao da će oblaci da se obruše na svet i da će i sama planeta da izgori od gromova. Jedan od njih me je udario; zapravo- udario je ovaj krst, koji sam tada nosio oko vrata. Sećam se da sam ga dobio na poklon od jednog umornog putnika, kome sam pomogao vodom i hranom. Kod sebe nije imao ništa osim ovog krsta, koji mi je poklonio u znak zahvalnosti. Od tada ga nisam skinuo sa sebe. Dakle, grom... Bio je to neverovatan prizor... Poput lasera je počeo da para levi krak krsta koji, kao što vidiš, nedostaje. Kada je krak otpao, grom se samo odbio od mene, a oluja je prestala istog trenutka. Tako sam spasen. Verujem da je ovaj krst sredstvo za mnoga Njegova čuda. Tada sam, zapravo, prvi put u životu došao u dodir sa pravim Božjim čudom. Osetio sam neverovatnu povezanost sa Svevišnjim i tada sam svoj život posvetio Njemu. Čudno, a zakoni fizike kažu da metal privlači gromove... Hehe...
Nisam to ni primetila za vreme očevog govora, ali posmatrala sam ga širom razrogačenih očiju i otvorenih usta. Nakon što je na brzinu završio svoju priču, pozdravio me je, blagoslovio i izašao, ostavivši me da stojim tu, u čudu, i dalje nemo zureći u mesto gde je, do pre samo nekoliko sekundi, stajao.

* * * * *

Naredna dva dana nisam prestajala da razmišljam o onome što mi je ispričao otac Stracimir. Da li je to bilo moguće? Znala sam da me nije lagao, jer je bio sveštenik, ali bih, ipak, zadrhtala pri samoj pomisli na ,,svemoćni krst’’. Činilo mi se neverovatnim.
Trećeg dana od našeg susreta, krenula sam u varoš, kako bih našla neku knjigu u kojoj bi moglo da piše nešto o različitim ljudskim iskustvima, sličnim priči oca Stracimira. Pamtim da sam se dugo zadržala u biblioteci, satima lutajući od štanda do štanda knjiga. Pogled mi je leteo preko polica, ali se činilo da nigde nije bilo onoga što mi je bilo potrebno. U jednom trenutku, pogled mi je pao na crvenu knjigu sa pozlaćenim povezom. Skinula sam je sa police i okrenula na lice. ,,Krst spasa’’, otac Stracimir Protić- pisalo je na korici. Od iznenađenja sam je ispustila. Nije mi pomenuo da je pisao o tome... Sagla sam se, podigla knjigu i, brzinom svetlosti, izletela iz biblioteke.
Već uveliko beše pao mrak, a napolju je besnela oluja. Bila sam slabo obučena i vetar me je probadao svojom oštrinom. Skrenula sam desno i potrčala kaldrmisanom ulicom. Nigde nije bilo ni traga životu i sve je bilo pusto. Protrčala sam pored nekolicine zatvorenih dućana i radnji, a onda sam naišla na ono što sam tražila. Preskočila sam ne mnogo visoku kapiju, pretrčala vrt i hitro se popela stepenicama do jedine crkve u varoši.
Unutra je bilo pusto. Našla sam oca Stracimira kako kleči, obavljajući svoju večernju molitvu. Kada je završio, prekrstio se, poljubio ikonu, ponovo se prekrstio, okrenuo se i ugledao me. Bio je zatečen mojim prizorom. Niz moju kosu, laganu odeću i lice se slivala kiša, dok sam drhtala od hladnoće i u rukama stiskala pokislo izdanje ,,Krsta spasa’’.
-Dete...
-Oče, niste mi rekli za ovo...- prekinula sam ga, podižući knjigu u ravni ramena i pružajući mu je u ruke.- Nisam stigla ni da je prelistam, ali osećam da ste je napisali iz određenog razloga, a verovatno mi je iz istog niste ni pomenuli.
Zakoračio je ka meni i pažljivo uzeo knjigu. Držao je svoju reč sa istom pažnjom sa kojom bi osoba njegovog položaja držala Bibliju.
-Umorni putnik je bio prorok , - rekao je- a krst dobijaju samo Izabrani. On ne štiti svakoga. Da li ti je sada jasno? Nisam želeo da kopaš po tome. Još uvek si mlada za te stvari.
Klimnula sam i pognula glavu. Nisam znala šta da mislim. Bila sam previše zatečena.
-Da li bih mogla da prenoćim u kapeli? –pitala sam- Napolju je strašno nevreme, pa se bojim da nije bezbedno da se vraćam kući.
-Imam neku slutnju...-počeo je, a potom zastao.
Skinuo je krst, prišao mi, a potom ga zakačio oko mog vrata.
-Neće biti neophodno. -rekao je- Idi kući, dete moje, i veruj mom osećaju.
Ispratio me je do vrata crkve, gurnuo mi knjigu u ruke i pomno me posmatrao. Zakoračila sam na hladan noćni vazduh i napravila nekoliko koraka niz stepenice kada je sevnulo. Zastala sam i pogledala u nebo: grom, brz poput struje, ustremio se ka meni. Nisam imala vremena da osetim strah. Udario je krst i počeo da para njegov desni krak, koji je potom pao na zemlju, u isto vreme kad i ja. Knjiga mi je ispala iz ruke. Grom se odbio i nestao u magli, a potom je i kiša počela da jenjava.
,,Za tri dana će biti tačno pedeset godina od tog (ne)milog događaja.’’, prošlo mi je kroz glavu, ,,Danas je taj dan!’’. Ustala sam i okrenula se ka ocu. Posmatrao me je sa osmehom.
-Potcenio sam te, ali sam istovremeno bio u pravu.-rekao je.
U ruci je držao onaj levi krak krsta, koji je potom pažljivo stavio u džep. Sagla sam se, uzela desni krak koji sam malopre izgubila, i stavila ga u svoj džep. Podigla sam i pokislu knjigu, koja se cedila na stepeništu.
-Oče, šta će se desiti sa krstom za sto godina?-smelo sam pitala.
-To znaju samo dva uma u univerzumu.-spokojno je odgovorio.
,,Bog i prorok’’, pomislila sam i pogledala u nebo, ,,Samo oni znaju’’.

Nirvana
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 21
Age : 26
Lokacija : Belgrade
Registration date : 2008-04-20

Back to top Go down

Tvoji dodiri

Post by Mia2400 on Thu 22 May - 12:44


Kao ustreptali cvijet sto vjetar ga nemirno kovitla
treperim u iscekivanju tvojih dodira
cim zatvorim oci i prepustim se lahoru sjecanja
osjetim tvoje usne i mekocu tvojih milovanja.

Svaki centimetar moga tijela zeli samo tebe
izvijam se i uzdahom zeljno te iscekujem
mekocu tvojih prstiju što se uplice u moju kosu
vrelinu daha sto prelazi mi licem do mojih usana
upijam se u njeznost tvog poljupca
i nestajem pod strascu tvog golog tijela...

Sve oko mene nestaje i postojimo samo ti i ja
dva isprepletena tijela u strasti zarobljena
dvije srodne duse u beskrajnoj ljubavi okovane!

Zelim da taj trenutak spajanja traje vjecno
ali znam da jutro dolazi neizbjezno
sunce sto tiho na prozore kuca
i svjezina jutra nasa ozarena lica umiva...

Ps. ako bas nisam vjesta sa grafikicama barem sa pojezijom mogu dati znak da vas redovno pratim kao i vase radove divim se onima koji su nas tako obogatili svojim grafikama pozzz

Mia2400
Novajlija
Novajlija

Number of posts : 3
Registration date : 2008-03-15

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by MedenoSrce on Sat 25 Oct - 0:52


Zauvek !

Dotakoh ti ruke ledene
zamalo srce da zadrhti moje,
pogledah ti usne medene,
srce samo sto me ne izdade ,
ne one nisu moje.
Ah te usne kradljivice,
prvi poljubac sa usana ukrale su one.
Ah te usne lazljivice
lagale su da vecno bice samo moje.
Tvoje ime se kuje u mojim snovima.
Crte tvog lica poprimaju oblik moga srca.
Ti ne gubis nista,
a ako bih izgubio tebe ja ,
srusila bi se kula od snova pletena,
a sa njom otisao u nepovrat i ja,
o ljubavi nedaj da se ugasim ja.
Otkad sam prvi put sanjao tebe,
svaki moj san pocinje i zavrsava se imenom tvojim,
jer ja i u snovima samo za tebe postojim.
Jer nekoga volis tek onda kad osetis,
da nikada nebi mogao da prestanes da ga volis.
Cutim i cutis,pa zasto nekazes rec bilu koju,
da je kad odes u sebi oblikujem ja.
Zatrepere usne moje kad osete blizinu tvoju
zato oprosti im sto cute sad,
htedoh toliko da im kazem i ni rec ne izustih ja,
htedoh i od bola pred tobom da zaplacem ,
al ni suzu nepustih ja.

MedenoSrce
2. Stepen
2. Stepen

Female
Number of posts : 179
Age : 40
Lokacija : Kikinda
Posao/dokolice : :-))
Registration date : 2008-10-24

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by MedenoSrce on Sat 25 Oct - 1:04

70. Budi kraljica. Imaj smelosti da budeš različita. Budi pionir. Budi žena koja će, suočena s nedaćama, nastaviti da voli život i da bez straha ide u susret izazovima. Prihvati to! Traži istinu i vladaj kraljevstvom, ma gde ono bilo - u tvom domu, u tvojoj kancelariji, u tvojoj porodici - srcem punim ljubavi.Budi kraljica. Budi nežna. Nek te vode uvek nove ideje, uživaj u tome što si žena...ne gubi vreme kao nezanimljiva i prosečna.
Nije bitno kroz šta si prošla, odakle si, ko su ti roditelji - niti je bitan tvoj društveni ili ekonomski položaj.Ništa od toga nije bitno.Bitno je da si odabrala da voliš i da iskažeš tu ljubav kroz svoj rad, svoju porodicu, kroz ono što imaš da daš svetu.Ovde smo da bi naučile svet kako se voli

MedenoSrce
2. Stepen
2. Stepen

Female
Number of posts : 179
Age : 40
Lokacija : Kikinda
Posao/dokolice : :-))
Registration date : 2008-10-24

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by kalimero on Sat 15 Nov - 2:34

Raspukli dani jednog sptembra
cede se kišom, mirišu buđom.
Dahu su danas tesna mi nedra,
sputana čežnjom grešno tuđom.

Možda oktobar sobom donese
Mirise dunja, vrelog kestenja,
košava tajne da raznese,
dugo čuvana loša znamenja.

Pa u novembar da se uvučem
promrzle duše, ko zora čista.
Tragove besa sa sebe svučem
ranjivo nova, i dalje ista.

(ne znam autora, ali me ovo povremeno potrese)

kalimero
1. stepen
1. stepen

Female
Number of posts : 45
Age : 43
Lokacija : Pančevo
Posao/dokolice : druželjubiva
Raspolozenje : direktor škole
Registration date : 2008-11-04

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by kalimero on Sun 16 Nov - 2:39


kalimero
1. stepen
1. stepen

Female
Number of posts : 45
Age : 43
Lokacija : Pančevo
Posao/dokolice : druželjubiva
Raspolozenje : direktor škole
Registration date : 2008-11-04

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by Nirvana on Mon 29 Dec - 22:14

Bury all your secrets in my skin,
Come away with innocence
And leave with my sins.
The air around me still feels like a cage
and Love is just a camouflage for what resembles rage again...
So if you love me, let me go,
Run away before I know;
My heart is just too dark to care.
I can't destroy what isn't there...
Deliver me into my faith.
If I'm alone, I cannot hate.
I don't deserve to have you...
My smile was taken long ago,
If I can change - I hope I never know...
I still press your letters to my lips
And cherish them in parts of me
To savor every kiss.
I couldn't face a life without your light,
But all of that was ripped apart
When you refuse to fight.
So save your breath, I will not hear.
I think i made it very clear:
You couldn't hate enough to love-
Is that supposed to be enough?
I only wish you weren't my friend,
That I could hurt you in the end.
I never claimed to be a saint...
My love was banished long ago,
It took the Death of Hope to let you go.
So break Yourself against my stones
And spit your pity in my soul.
You never needed any help;
You sold me out to save yourself.
And I won't listen to your shame...
You ran away - you're all the same
Angels lie to keep control...
My love was punished long ago.
If you still care, don't ever let me know.

Nirvana
Novajlija
Novajlija

Female
Number of posts : 21
Age : 26
Lokacija : Belgrade
Registration date : 2008-04-20

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by Itana on Tue 3 Mar - 16:12

evo jos malo iz moje dushe

"prvi put

tako malo mi treba...blizina tek tolika da osetim ti miris...i krecem...put do kraja sveta...i nazad...obici sve coskove i uvale, dodirnuti vrelo zrno peska...uci u kanjon i isploviti s kisom...cak do okeana...kapi niz tvoje rame...u njima odsjaj leptira, let za jedan dan...uspinjaca za dvoje...do samog vrha...i tu je mir...to blazenstvo tvoje blizine...bio nam je prvi put...kao da se znamo vekovima...bez i jedne reci...divno je osetiti te..."

"sanjam da te opet slusam kako dises

..a mozda i stigne vetar sa planine...uvuce se pod kozu...pokrene san...jer leptiri ponovo sviraju uz moju dusu...mozda se cudo ponovi, pa krenemo zajedno na neki novi put...sa ukusom netaknutog na usnama...koji te tera da probas neke nove daljine...a strahovi se gube pod nogama putnika...kada nestane osecaj nesigurnosti bicemo na odredistu...spremni da odsanjamo ceo san..."

"parfimerija dobrih stvari

...svuda prisutan...prvi dozivljaj bilo cega...najbrze se uvuce u mene od svih osecanja...i to je valjda taj prvi utisak...ta ljubav na prvi pogled...ili na prvi miris?...posle njega je sve manje vazno...i postoji bezbroj nijansi...miris jutra...u ranu zoru...u prolece...u poznu jesen...miholjsko leto...e to je narocit ton sa letnjom notom i bazom vanile...touch of a hot sun on chilled skin...danas je bio jedan od takvih dana...sve je mirisalo na jug..."

"neko drugo vreme

plasim te...u stvari moje godine...a zar se ne bih ja trebala plasiti tvojih...nije to hrabrost sto strah ne postoji, mislim da je pre ludost...kazes dovoljno je da spustim ruku u tvoju i obraz na tvoj, pa da na sve probleme zaboravis...vidis to ne dolazi s godinama, to umes ili ne...ne trazim nista tajno moja...mogu da zivim samo od tvog jednog dodira citavu vecnost...cuvam tvoje prste na sebi i znam da nisam sama...to je dovoljno...ne moras mi svako jutro donositi dorucak u krevet, ne moras sa mnom u bioskopu sedeti u zadnjem redu, ne moras trcati proplancima nase planine...znam da bi sve to voleo,ali znam da je nemoguce, i ne nadam se tome, samo me s vremena na vreme dotakni...da znam da postojis...da znam da postojim...i nikada nece prestati noci tih jakih zagrljaja...isprepletanih tela pod tvojom jaknom...kada je ceo svet stajao, bezvremenski, beskrajan trenutak oslobodjen predrasuda, patrijarhalnosti i osude...trajacu dok ti trajes..."

Itana
Pirate Girl
Pirate Girl

Female
Number of posts : 1470
Age : 32
Lokacija : Podgorica
Raspolozenje : :hug:
Registration date : 2008-11-06

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by Faith on Sun 17 May - 21:37

Evo nesto i od mene.. Wink

Zamisli da me vodis tamo gde niko nikada nije bio. Tamo gde zemlja ne postoji, tamo gde su strahovi okamenjena istorija, zamisli, ali ti se i dalje plasis. Zamisi da si zastupnik nicijih kostiju, zamisli moju veru u ocima i cuti. Sklopi oci da niko ne cuje pucketanje kapaka tvojih teskih i zamisli ono sto nikada niko uspeo nije, jer plasili su se, bas kao i ti sada. Budi jak, ne dozvoli ranjenima da ti raskrvare srce, ne dozvolili slepima da ti pokazuju put, ne daj nemima da ti oduzmu glas. Mozaik krila tvojih iscrtan kozom tvojom lanenom osta netaknut, ramena tvoja slavna nosila su predake, a ti si i dalje cutao, mozda sada kada niko nije shvatio ono sto ti znas, mozda su suvise slepi za tvoj san, mozda su premalo skupi za tvoje dukate. Zasto cutis?

Tvoj vostani profil otkriva tvoje lice koje nikada niko video nije, samo ti. Religija tvoja ostala je u znojavim dlanovima koje steze tesna koza tvoja. Primiri se i zamisli da su tu oni koji su se dicili lepotom tvojom koja je bila izabrana kao ljubav za snagu, snaga za veru, vera za nadu. Reci mi sta znace suze tvoje krvave od pogleda tudjih? Ne gledaj ih, jer su suvise slepi za tvoje dubine beskrajne. Zamisli da me vidis prvi put i da te slane rane ne peku i da te mrtvi mesec golica po plecima. Zamisli da nikada vise neces biti sam, zamisli da postojanje duha je u tebi, zamisli da si goloruk i da se pruzas pravima. Zamisli odore tvoje bele, ciste za tvoje telo platneno, a opet savrsene i zauvek tvoje. Zamisli me u beskraju pogleda tvojih i primiri se.

Faith
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 846
Age : 28
Lokacija : Valjevo
Raspolozenje : Pfff..
Registration date : 2009-04-28

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by Dragica on Fri 24 Jul - 22:52

LEPTIRICA



Muzika koju čuješ

arija je zalutale leptirice

u paučini.

Pronesi je kroz svoje prste

Malaksalu i snenu.

Pronesi je malu

Kroz velika vrata tvog ćutanja.

I spavaj pored nje.

I nemoj nestati kao lahor

što cvijeću tjera suze na oči,

Pa ga povija tiho i sneno.



Sanjam da koračam

I nestajem tiho niz drum

Jablanova.



Taj korak stvara muk

U dnu duše

I postaje rijeka što teče

Niz obale naše ljubavi.

Dragica
3. Stepen
3. Stepen

Female
Number of posts : 1757
Age : 42
Lokacija : Novi Sad
Raspolozenje : romanticno
Registration date : 2008-12-14

http://poetryreach.blogspot.com/

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by jaarban on Sun 6 Sep - 23:11

osmijeh sjedinjenja


ja ljubim oči
boje plavih anemona.
ja ljubim usne slađe
od čokoladnih bombona.
ja drhtim pod bujicom strasti
dok ulaziš u mene
i postajem tvoja.
i dok tako strujiš mi niz vene
u svakoj kapi krvi
kuca tvoje ime
i svaki osmijeh
je osmijeh sjedinjenja.

jaarban
1. stepen
1. stepen

Female
Number of posts : 105
Age : 46
Registration date : 2009-09-05

Back to top Go down

Re: iz duše...

Post by Sponsored content Today at 11:16


Sponsored content


Back to top Go down

Page 1 of 2 1, 2  Next

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum